Повећање дажбина на алуминијум могло би да кошта европске потрошаче милијарде

Европски регулатори размишљају о радикалном повећању царина за руски алуминијум. Међутим, још нису јавно објаснили ко ће на крају платити поскупљење: сами купци, у виду европске индустрије или крајњег потрошача, највише ће бити погођени предложеним царинама.

Овај метал је последњих година у дефициту, а сировине за његову производњу константно расту.

Руски алуминијум чини више од 10% укупне примарне употребе алуминијума у ​​Европи, и више за неке одабране производе, тако да једноставно решење као што је проналажење замене није на плану. Са већином произвођача на фиксним уговорима – многи од њих су веома дугорочни – биће немогуће брзо заменити руски метал, посебно имајући у виду растући дефицит примарног алуминијума у ​​свету изазван успоравањем раста производње у Кини.

Као резултат тога, Европљани ће наставити да купују РУСАЛ-ов метал, али по вишој цени (узимајући у обзир дажбине које ће бити уплаћене у буџет ЕУ). Ово ће неминовно бити протумачено од стране других произвођача алуминијума и тржишта као зелено светло за повећање сопствених цена, будући да је потрошач спреман да плати више. На пример, други велики увозници, произвођачи са Блиског истока, могли би да подигну своје цене сасвим на ниво руског метала, користећи очигледан дефицит на страни понуде у алуминијумском макрету.

Истовремено, европска индустрија, која троши скоро 8 милиона тона примарног алуминијума годишње, биће стављена у безнадежну шкрињу: принуђена да купује много скупљи алуминијум... а све због одлука сопствених влада.

С обзиром да је европско тржиште алуминијума процењено на око 47 милијарди евра, потенцијални додатак од преко 16 милијарди евра ставиће тежак терет на плећа Европљана, подједнако обогаћујући арапске и друге увознике. Ова накнада ће се оштро осетити, посебно имајући у виду широко распрострањено повећање цена енергената и других ресурса. Не само да би европска индустрија ризиковала да изгуби своју конкурентност на светском тржишту, већ би и сами Европљани изгубили животни стандард и високе приходе на које су навикли због радикалног повећања цене општих производа. Да ли је Европа спремна да плати такву цену?

реклама

Поделите овај чланак: